Evropski sud za ljudska prava je u 2020. godini razmatrao 2.059 predstavki u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, a od tog broja čak 99% je odbačeno, odnosno Sud se nije ni upuštao u ispitivanje suštine stvari. Kako se pokreće postupak pred Evropskim sudom, koliko traje i da li je pravda dostižna u Strazburu?
Fotografija: coe.int
Vjerovatno nema češće ponavljane konstatacije u našim sudskim postupcima od toga da će stranka „ići po pravdu u Strazbur ako treba“ ili da će „tužiti komšiju u Strazburu“. Međutim, koliko god često spominjan, mnogi ne znaju kako doći do Evropskog suda za ljudska prava, a naročito kako izgleda postupak pred Sudom.
Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud koji primjenjuje i sudi na osnovu Evropske konvecije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. To je ujedno i najviši sud kojem se mogu obraćati pojedinci u zaštiti svojih prava.
S obzirom na to da je Evropska konvencija donesena 1950. godine, odnosno prije više od 70 godina, ona se u međuvremenu dopunjavala protokolima, kojima su garantovana sve šira prava i slobode građanima država članica Savjeta Evrope. Takođe, Evropski sud za ljudska prava je tokom svog rada donosio razne odluke kojima je razrađivao odredbe Konvencije, a sve te odluke danas čine praksu koja je jednako važan izvor prava kao i sam tekst Konvencije.
Evropska konvencija kao zakon
U Bosni i Hercegovini se Evropska konvencija direktno primjenjuje. To znači da ona ima snagu zakona, a Ustavom Bosne i Hercegovine je propisano i da je iznad zakona, jer zakoni moraju biti u skladu sa njom.
Sudovi su dužni da direktno primjenjuju odredbe Konvencije i njene protokole jednako kao i zakone, a nepostupanje po toj obavezi dovodi do ukidanja presuda i drugih sudskih odluka.
Sama Konvencija propisuje brojna prava i slobode koje građani uživaju. Na primjer, propisana je obaveza države da sudski postupak sprovede u razumnom roku, da sudovi razmatraju sve dokaze stranaka na objektivan način i daju obrazloženje zašto su neke dokaze prihvatili kao relevantne dok su druge odbili. Pored toga, građanima se garantuje pravo na privatnost, sloboda izražavanja i slično. Tekst Konvencije dostupan je na ovom linku.
Ukoliko građanin smatra da mu je povrijeđeno neko pravo garantovano Konvencijom, ipak se neće moći direktno obratiti Evropskom sudu za ljudska prava radi zaštite tog prava.
Naime, uslovi za prihvatljivost predstavke propisani su samom Konvencijom, a kao prvi uslov propisano je iscrpljivanje domaćih pravnih lijekova.
Postupak pred domaćim pravosuđem
Da bi se mogla podnijeti predstavka, prvo je potrebno provesti postupak pred sudovima u Bosni i Hercegovini, što znači iskoristiti sve pravne lijekove propisane domaćim zakonodavstvom. Dakle, stranka je dužna da izjavi sve dostupne žalbe, revizije i apelacije prije nego što ostvari pravo da podnese predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Suština ovog pravila je u tome da se domaćem pravosuđu pruži prilika da utvrdi eventualnu povredu prava propisanih Konvencijom prije nego što se pitanje iznese pred Evropski sud.
Ako uzmemo kao primjer spor oko vlasništva nad nekretninom između dva fizička lica, postupak bi išao tako da se prvo pokreće tužbom. Nakon što provede postupak i izvede dokaze, odluku donosi prvostepeni sud (u Republici Srpskoj je to osnovni sud, a u Federaciji BiH općinski). Već u ovoj fazi postupka moguće je da dođe do povrede zakona, ako npr. sud odbije da izvede neki dokaz jedne strane dok izvodi sve dokaze suprotne strane i za to ne pruži adekvatno obrazloženje.
Stranka koja nije zadovoljna odlukom izjavljuje žalbu drugostepenom sudu (u konkretnom slučaju okružni, odnosno kantonalni sud), a u toj žalbi navodi sve povrede za koje smatra da su učinjene u prvostepenom postupku. S obzirom na to da se Evropska konvencija primjenjuje kao zakon, stranka se može pozvati na njene odredbe, pa i praksu Evropskog suda u dokazivanju činjenice da su joj prava povrijeđena. Nakon što razmotri sve činjenice, drugostepeni sud će donijeti odluku o žalbi.
Ako stranka ni nakon toga nije zadovoljna, mora izjaviti reviziju Vrhovnom sudu Republike Srpske ili Federacije BiH. Revizija je vanredni pravni lijek, pa nije dopuštena u svim slučajevima. Međutim, ako je dopuštena, odnosno ako vrijednost spora prelazi zakonom propisani iznos (u ovom slučaju je to 30.000,00 KM), stranka mora izjaviti reviziju kako bi ispunila uslov iscrpljivanja svih pravnih lijekova.
Ako stranka nije zadovoljna ni odlukom Vrhovnog suda, posljednji pravni lijek na raspolaganju jeste apelacija Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. Ustavni sud BiH ocjenjuje da li je u osporenoj presudi (ili drugoj sudskoj odluci) došlo do povrede ljudskih prava garantovanih Ustavom BiH i Evropskom konvencijom. U praksi ovaj sud uglavnom prati praksu Evropskog suda za ljudska prava i primjenjuje standarde koje primjenjuje taj sud.
S obzirom na to da ovi postupci mogu trajati prilično dugo, potrebno je i nekoliko godina da se iscrpe svi pravni lijekovi predviđeni domaćim zakonodavstvom.
Nakon što stranka primi odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine kojim je odbijena apelacija, može podnijeti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u roku od 4 mjeseca od prijema odluke. Ranije je ovaj rok iznosio 6 mjeseci, ali od 01. februara 2022. godine se primjenjuje kraći rok.
Iako rok od četiri mjeseca zvuči kao dug vremenski period, sastavljanje predstavke je izuzetno složen posao. Potrebno je prikupiti svu dokumentaciju iz ranijih faza postupka, istražiti praksu Evropskog suda i tek onda navesti sve činjenice i okolnosti slučaja, kao i povrede učinjene u postupku. Međutim, ni tada nema garancije da će na kraju postupak biti okončan pozitivno za stranku.
Veliki broj predstavki se odbaci bez razmatranja
Kao što je navedeno na početku teksta, u 2020. godini je odbačeno čak 99% predstavki protiv Bosne i Hercegovine.
Razlog za to treba tražiti u ostalim uslovima koje Evropska konvencija propisuje za prihvatljivost. Tako je propisano da se neće razmatrati predstavka koja je očigledno neosnovana ili ona koja je slična ranije riješenom pitanju. Takođe, ako aplikant nije pretrpio značajnu štetu, predstavka će biti odbačena.
Evropska konvencija ne sadrži odredbe kojima se detaljnije određuje šta predstavlja značajnija šteta, ali jasno je da se tu prije svega misli na male novčane iznose oko kojih se spori ili na prava koja su lako nadoknadiva. Međutim, čak i u takvim slučajevima Sud može odlučivati o suštini ako se radi o pitanju značajnom za poštovanje ljudskih prava i sloboda.
U jednom predmetu protiv Švajcarske, Sud je utvrdio povredu prava na privatnost kada je prosjak kažnjen kaznom od 400 EUR. Dakle, radi se o malom iznosu, ali je Sud smatrao da se radi o bitnom predmetu koji je značajan za buduću primjenu Konvencije, pa je uzeo u razmatranje i na kraju donio meritornu odluku.
Ukoliko Evropski sud utvrdi povredu prava, obavezaće Bosnu i Hercegovinu na naknadu štete aplikantu zbog povrede njegovih prava, a dalji tok postupka zavisi od suštine predmeta. Ako je npr. aplikant osuđen u krivičnom postupku, pa Evropski sud utvrdi da je ta krivična presuda donesena na osnovu nezakonitog dokaza, može se tražiti ponavljanje postupka, tj. ukidanje presude.
Međutim, ako je predstavka podnesena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Sud će samo obavezati Bosnu i Hercegovinu na naknadu štete aplikantu.
Pored svega navedenog, valja imati na umu i da sam postupak pred Evropskim sudom traje dugo (ukoliko Sud odlučuje o suštini stvari), pa je tako moguće da odluka bude donesena tek nakon četiri-pet godina od podnošenja predstavke.
Iako je Evropski sud za ljudska prava za mnoge obećana destinacija, jer očekuju da će tamo naći pravdu koje nema u Bosni u Hercegovini, može se zaključiti da je tako samo u nekim slučajevima. Zato je potrebno detaljno i oprezno voditi postupak pred domaćim sudovima i izbjeći situaciju da sve nade polažemo u daleki Strazbur.
Miloš Krčmar, diplomirani pravnik
